totalno izgubljena

ne znam uopće da li itko ovo još čita, ali eto, sjetila sam se u ove kasne noćne sate svog bloga i odlučila napisati par riječi.



ja sam se dosta promijenila, nisam više plavokosa, nisam više naivna i budalasta djevojčica.
izrasla sam u optimističnu, zadovoljnu djevojku smeđe kose. =D

još uvijek idem na faks, ne odustajem, niti kanim odustati, jer sam obećala roditeljima da ću ja to završiti kad tad, jer sam isto tako shvatila da neke stvari treba završiti do kraja...

uz fax i radim, i ponekad uživam u tom poslu a ponekad mi osobe s kojima radim toliko pokvare dan i volju i želju za radom da bih najradje digla ruke i od toga. ali neću!

moja sreća je još uvijek s fallen writerom. da... i nakon 2 godine i uskoro 4 mjeseca.
u zadnje vrijeme se lijepo slažemo, tj. u zadnjih 6, 7 mjeseci.


život mi se mijenja brzinom munje. svaki dan mi donosi nešto novo, nešto prije mi ne znano i sada tako uzbudljivo.
počinjem shvaćati sve svoje interese i zanimanja, znam što želim biti kad odrastem.

želim čitati knjige, puno knjiga! želim putovati, u mnoge zemlje! želim spavati, previše sati! želim učiti, i onda znati! želim voljeti i biti voljena. želim opraštati i ne imati razlog da se meni oprašta.
želim živjeti ovaj život onako kako želim, jer sam shvatila da život samo jedan je i najvrijedniji je.

imam velike snove.

želim imati svoju obitelj punu ljubavi.
želim se baviti onime u čemu uživam.
želim biti voljena od onoga koga ja volim.
želim se veseliti svakom novom danu kao da je posljednji.


znam da sada ovo ništa nema smisla. ali s vremenom će vam sve postajati jasnije i bistrije. ja ću vam postajati jasnija i bistrija.

pisat ću ponovno, obećajem.
a sada laku noć i lijepe snove vam želim! sanjajte ono što želite biti, ne ono što morate biti.

znam znam, dugo me nije bilo.
i meni je žao.

u mom životu su se izmjenile neke stvari.
upisala sam fakultet, ono što sam htjela, a sada shvaćam da to zaista ne želim.

još uviek sam s fallen writerom. sve funkcionira.

sve je okej.

nekako se osjećam kao feniks, uzdižem se iz pepela. tako nekako.


svima vam sa zakašnjenjem želim sretan Božić i novu 2010. godinu. (čudno mi je pisat ovu jedinicu. =D)

jedan dan ću napisat neki lijep i dug post.

falili ste mi.

čuvajte se!

You can tell by the way
She walks that she’s my girl
You can tell by the way she talks she rules the world
You can see in her eyes that no one is her chi
She’s my girl my supergirl
And then she’d say it’s ok I got lost on the way
But I’m a supergirl and supergirls don’t cry
And she’d say it’s allright I got home late last night
But I’m a supergirl and supergirls just fly
And then she’d say that nothing can go wrong
When you’re in love what can go wrong
And then she’d laugh the night time into the day
Pushing her fears further along
And then she’d say it’s ok I got lost on the way
But I’m a supergirl and supergirls don’t cry


super girl ipak plače...
možda sama u tamnom kutu svoe sobe, svog jedinog utočišta. a možda baš pred
njim se slomi;
i slama se sve češće i češće i onda to postaje naporno i lažno i isprano.

kada govorim čini mi se kao da mi ne vierue, kao dae svaka moa rieč
suhoparna fraza, laž.

iznosim svoe osiećae... koi dieluiu lažnima... možda ih prečesto iznosim...
mislim dae vrieme da se zaključam.
da se zatvorim u svoiu sigurnu kukuljicu...
tada će mu to možda faliti.

bezobrazna sam i cmoljava!
ne volim kad mi se ljudi miešaiu u stvari koe ih se ne tiču i osiećaina sam!
kome smeta neka se okrene... ne znam što drugo da kažem...
i baš me briga što ljudi pričaiu... proživiela sam i gore od samo priče...

možda je bolje biti ravnodušan i hladan. nikome ne pokazivati sebe...
možda je bolje ne biti ja.
da. tako će biti najbolje. emo doll in love će se sakriti i nastupit će samo ona.
ona koja je hladna, ravnodušna.
da. tako će biti bolje...

tapkam u mraku da napipam tvoe tielo... možda posljednji put..
samo da se uvierim da si uz mene i u ovim trenutcima... da mogu zaspati kao emo doll i
probuditi se kao ona...

volim te i sve si mi u životu. misliš da lažem, znam.
i znam da sam kriva zbog tog tvog mišljenja...

kažeš promienila si se... drukčija si... nisam jedina dragi moi... nisam jedina...
kao da me ne želiš uz sebe... kao da ti smetam...
kao da sam ti teret koeg se teško riešit... koi je toliko srastao s tobom da bi te
bolilo kad bi ga maknuo, strgnuo...
a onda bi teret potonuo u ponor beznađa i depresie... i tonuo bi do
onog posljednjeg najtamnijeg i najdubljeg dna... do sna...
posljednjeg, najtamnijeg i najdubljeg sna...
teret bi ostao bez razloga za živiet...

znam da vierovatno sumnješ u svako ovo slovo i u svaku ovu rieč. ali ovo sve
dolazi iz dubine moga srca, mozga ili od kuda već.

shvati, ti si moe sve i ja ne mogu bez tebe...
vjerovao ti meni ili ne...
ja ne mogu bez tebe...
gubim se.
tama me obuzima.
umorna sam.
nemam više snage se prepitat i nekome nešto objašnjevat i dokazivat.
nemam snage.
možda jednom kad se odmorim... kad udahnem ponovno onai svieži zrak zrelosti.


lieto prolazi i ništa se nie vratilo u normalu kao što si obećao. i dalje se ne viđamo
svaki dan, kao što si obećao, a svađamo se svaki dan iako si rekao da se to neće
događat jer će se sve vratit u normalu..
obećao si...

tvoja replika na tvoja obećanja će biti i ti si obećala puno stvari pa nikad ih nisi ispunila...
trudim se. barem to...

za krai ću samo još reći: ne znam!
svaki put kad čujem te dvie sitne rieći srce mi se stegne, disanje mi se uspori a oči
napune suzama.

ne moraš razumiet svaku moiu rieč. barem si ih pročitao...





gdie su nestali ti dani?!

by: totalno izgubljena!

losing
him
will
be
the
worst
thing
ever

dont let me screw up.

ne znam čemu. ali bojim se toga.

i neka tako ću ga čuvat i tako ću pazit što radim da ga ne otieram!

i još jedna happy anounsment!


emo doll in love je maturirala s odličnim! so happy.

sjedim na krevetu i umiesto da učim, pušim.
sjedim u oblaku dima i razmišljam zar sam toliko loša? zašto je lošu zamienio gorom?!
jučer... nimalo se nisam razlikovala od nje.
glava me boli. grlo me peće. steglo se.
povlačim još jedan dim. duboko u pluća. peće me... ali trpim! zaslužuem to. nek me boli kao što njega boli!

i briga me što sam mazohist! briga me što me boli sve živo! što se osiećam kao vezana lancima za sobu. za dim.

vrti mi se.
neka!

plače mi se.
neka!

umire mi se.
neka!

ne zaslužuem bolje!


i on nie tai koi treba tražiti oprost!
ja sam ta koa ga treba tražiti.

oprosti što nisam savršena dievoika!

što si lošu zamienio gorom!

dužna:
dužna sam vam reć da sam prošla popravni, hvala na potpori.
dužna sam vam reć da nisam dobro.
dužna sam vam reć da me boli.
dužna sam vam reć koliko ga volim.
dužna sam NJEMU reć koliko ga volim.
dužna sam njemu reć da mu opraštam!

kriva:
kriva sam što mi nie dobro.
kriva sam što me boli.
kriva sam što ga volim.
kriva sam što on to ne zna.
kriva sam jer mu ne govorim to.
kriva sam jer misli da ga osuđuem.
kriva sam jer misli da ga ne razumiem.
kriva sam jer mi neke stvari smetaiu.



DA! NISAM SAVRŠENA DIEVOIKA!

ALI VOLIM TE VIŠE OD IKOGA!




tako te volim! jer si ti to što jesi!

samo mi nedai da odem...

strah.

neizmieran strah.

zagrlio me a ja sam se grčevito primila za njega.
tresla sam se dok su suze kapale. i kapale. a on me samo nastavio držat i ljubit. i govorti mi da će sve bit okej.

popravni.
posljednji. molite se da prođem.
hvala.

Get Your Own Quiz!, More Quizzes




C=

prekid. umalo... a tad mislim da bih umrla. jer je on moe jutro, moje sunce, moje podne, moj dan, moj sumrak, moja noć, moj mjesec...

mrzim se. svaki dio svog uma, svog tiela, sebe...
odvratna sam, okrutna i hladna.

oprostiti će mi jednom.
molit ću ga dok ne dobijem oprost...
samo se nadam da će to biti uskoro jer mislim da ću umriet.

proći će vrieme i ništa neće biti isto...
a tad ću se mrziti još više....
više negoli sad...

suze se kotrljaju po mom bezizražajnom licu....
gotova.

iako sam dugo spavala, osiećam se umorno. toliko umorno da bih legla u krevet ponovo i ne bih se budila.

unplugged dok škola ne završi.

neću čitat vaše postove. oprostite... pročitat ću sve kad škola završi.

pa za 3 tiedna.

da, našla sam... našla sam ljubav i obećanje da ostaje uz mene bez obzira na sve...

našla sam svoi mir. svoi odmor. on je moi miesec, moa nedjelja, moi razgovor, moia piesma....

nadam se samo da će sve ostati normalno u jedno nedogledno vrieme...

volim ovu opuštenost.

konačno znam da nikuda ne ide.
sada sam to shvatila!

volim ga. unatoč svim našim prepirkama i ne slaganjima volim ga još više...

eto...

ja sretna ponovno.

no more miss deppressed!

hello miss sunshine-glowing-trought-her-eyes!

ovai tiedan nie liepo počeo.

vidjeh ga samo na 10 minuta u čitavom tiednu i užasno sam tužna. nedostae mi!

vučem se po doma, plačem svako malo, imam stupidne snove (da mi je tata umro, da su me oteli njemu pred očima, da me ostavio...)...

nedostae mi jako. voljela bih ga poljubit. voljela bih ga zagrlit. jer isto tako znam da je on imao težak tiedan, ne samo zbog mene nego i zbog škole.

noću ne spavam... a kad zaspem spavam do vremena kad moram ić u školu. a i u njoi je užasno. matura, radnja, učenje. neda mi se više.....

teško mie.

danas mie i maja rekla da sam depresivna i da se trebam opustit.

loše mie.

stvarno.

nemam potrebe niti jesti niti piti. niti spavati niti gledati. niti hodati niti ležati. ništa mi ne treba nego samo on.

imam osiećai da ga gubim. da se MI gudimo. ne znam di ni kako ali to se događa... volim ga.
ne mogu bez njega.

svaki put kad se rasplačem imam osiećai kao da mu se neda ponovno slušat moe jecae.

ne da mi se više glumit osmieh pred drugima. želim moć plakat a da me nitko ne gleda kao idiota.


volim ga i ne želim bez njega ništa.


(znam da se ništa ne nadovezuje, i da vam nema smisla. ali ja s tako osiećam. zbrkano i bez smisla.)

sve polako sieda na miesto.
sve je okej, ne svađamo se toliko više.
jača sam sada. iako me još uviek njegove rieči povriede. ali zna reći oprosti tako da.

volim spavati s njim, buditi se s njim, liegat s njim. eto sinoć sam to sve proživiela ponovno, ali nekako sam ukočena. ne znam. valjda sam napeta radi škole, mature, radi oca svog, radi njega.
ali ja to idalje volim. jer znam da će mi poljubit kosu prie nego što zaspem, da će me ujutro počeškat po trbuhu tražeći svoju dozu mene, a onda će me učiniti naisretniom na svietu, zaglit će me i reći mi da me voli da me zauviek želi pokrai sebe.

naigore je što moram lagati... lagati di sam. ovu subotu sam kod nelle, iduću kod tonke, a šta će bit treću?

ali briga me, sve dok je on pokrai mene. dok ću njegovo lice ugledat kad otvorim oči, da ću svoim usnama dotaknuti njegove, još usnule.

i što sad?

SRETNA SAM!
neustrašiva sam.

živim kako želim i ne zamaram se onim što čjudi oko mene misle, pogotovo ne ljudi do koih mi uopće nie stalo. i to je to.

dišem punim plućima! konačno.

kad te ne bude.
tko će mi s obraza brisati suze?
kad te ne bude.
tko će mi vratiti osmieh na lice?
kad te ne bude.
tko će me jutrom buditi s veseljem?
kad te ne bude.
kako ću ja disat?
kad te ne bude.
kako ću gledati na sviet?
kad te ne bude.
hoće li biti mene?


ne idi.





ne pričai mi kakva sam.

ne želim znati.

izgleda kao da ga u meni nema...
niti jedne jedine trunke.

svaka rieč koja izlazi iz moih usta je kao bodež koja ga povrieđuje, a rane nikada neće zarasti.
znam. trebat će mu vremena. ali što ako me prestao voljeti već sada?

što ću onda ja?
kako ću se nositi sa svietom bez njega?
mnogi će reći kao i prie dok ga nie bilo. ali to sam vrieme već zaboravila.
on mi je upleten u svaku misao, svaki udisaj. u svaku suzu.

govore mi plači, bit će ti lakše!
zvala me, pričala sam s njom, između jecaja, rekla je svašta. da mu pokušam objasnit.
a kad sam pokušala sve je ispalo krivo.

idila je napukla.

a kada će puknuti?!

stalno prepirke!

stalno suze!

stalno rieči koe bole!

i kada dolazi mir u sve to?!

kada dolazi mir u mene?!


valjda kad me zagrli i kaže mi da me voli, još uviek.